СВЕТИ ВЕЛИКОМУЧЕНИК ГЕОРГИЈЕ – ПОБЕДОНОСАЦ

Свети великомучениче Георгије моли Бога за нас. Амин.

Икона Ђурђевдана (6.мај)

Икона Ђурђица (16. новембар)

ЖИВОТ СВЕТОГ ВЕЛИКОМУЧЕНИКА ГЕОРГИЈА – ПОБЕДОНОСЦА

Некада давно када је Римско царство било најјаче и највеће царство у целом свету, родио се дечак који доби име Георгије. Родитељи дечакови били су хришћани и врло богати, живели су у Кападокији, једној од многих области Римског Царства. Врло брзо после Георгијевог рођења, Господ позва Георгијевог оца у рајске вртове. Георгијева мајка напусти Кападокију и врати се на своје богате поседе у град Лиду Палестинску. Брижљиво се мајка старала о свом јединцу, тако да дечак изучи најбоље школе тога доба. Из дана у дан, Георгије је растао и стасао у веома лепог, јаког и храброг младића. Због његове лепоте и снаге био је примљен у редове римских легија, где је брзо напредовао и са непуних двадесет година постао војвода.

Догоди се да римски царски венац прими Диоклецијан, један од најокрутнијих царева икада. Једнога дана цар, оде у храм бога Аполона да од бога чује, шта да ради поводом неких послова. Међутим, жречеви рекоше цару, да бог Аполон ћути, због хришћана. Цар се прво разочара, па се наљути и на крају поста толико бесан, да нареди да се у његовом царству сви затвори испразне и да се напуне хришћанима.

И тада крену један од најстрашнијих прогона. Хришћани су хапшени, затварани и страшним мукама мучени до смрти.

Врло брзо цару дођоше вести из Источног дела царства, да тамо има много хришћана. Зато цар крену у источне делове, решен да среди све непослушности у свом царству. Кад стиже у град Никомидију, одмах нареди да се окупи сенат. Сенат се окупи, и свима сенаторима рече да су хришћани врло подли и зли, да их треба натерати да принесу жртву богу Аполону, па ако одбију да их муче до смрти. У сенату се сложише са царем. Али цар није ни слутио да у његовој војсци има хришћана, чак и на високим положајима, па да је и његова жена, Александра, тајна хришћанка.

Георгије, кад чу цареве речи, упита цара докле ће да гони хришћане? И замоли га да прогони престану, и још додаде да је Бог само један, Господ Исус Христос! У сенату наста мук и тајац. Нико од присутних није могао да поверује да је против воље цара устао његов војвода. Када цар чу речи врло лепог младића, који је зрачио божанском светлошћу, расрди се веома.

Препознао је цар младог, лепог и снажног Георгија, јер му он даде војводски чин. Па, поче да саветује Георгија као отац сина, да се мане такве приче и да принесе жртву богу Аполону. Но, Георгије није много марио за цареве савете, већ поче да саветује цара да се поклони Христу, Цару над Царевима, зато што је  Царство Христово вечно и за сва времена.

Е, ту је цару било доста! Није могао више да поднесе Георгијеву непокорност, па реши да војводу казни. Нареди војницима да Георгија одведу у тамницу, и да на његове груди ставе један велики камен. Војници послушаше цара. Дан је већ био на измаку и ноћ се лагано спуштала на земљу, никуда не журећи… Током целе ноћи молио се наш Георгије Богу живом да му да снаге да издржи муке које га чекају.

Када свану, цар нареди да доведу Георгија. И када га виде измученог, нареди му да принесе жртву богу Аполону. Али Георгије шапатом рече да ће још многе муке поднети, а Христа се одрећи неће. Због таквих Георгијевих речи, цар нареди да се донесе точак, који је на себи имао летвице на којима су били укуцани ексери и нареди да Георгија вежу за точак. И да се точак окреће и окреће, све док Мученик не пристане да се поклони богу Аполону или не умре. И војници извршише и ову цареву заповест …

И точак је окретан и окретан… Кад Георгије беше сав у молитви, сви присутни, па и сам цар, помислише да је коначно издахнуо. Цар из свог гласа повика: „Где је твој Бог сада, Георгије? Што те твој Бог не избави страшних мука?“ Па, нареди да Георгија скину са точка и радостан оде у Аполоново идолиште. Али изненада небо се смрачи, навукоше се страшни облаци и проломи се глас Божји који рече: „Ја сам са тобом Георгије!“ Онда небо засветле нестварном јаком светлошћу да се сви присутни људи веома, веома уплашише. То се са облака на земљу спусти Анђео, који скиде Мученика са точка и излечи све његове ране. Војници потрчаше да обавесте цара о овоме, а међу њима би и Георгије.

Када цар угледа Георгија у храму, прво помисли да му се привиђа и да је то неко сличан Георгију. Али Георгије се громким гласом обрати свима. Неки војници повикаше да је Христос прави, једини и истинити Бог. Цар се на те речи војника ражести и нареди да их одмах убију. Решен да Свеца научи покорности, цар нареди ново мучење. Нареди да се ископа једна велика рупа и да се у њу баци свети младић, па да га прелију кречом и да рупу закопају и за три дана да је откопају. Војници и овога пута послушаше цара.

Када прођоше три дана цар нареди да се рупа откопа, а у рупи стајаше Георгије са уздигнутим рукама на молитви. Вест да је и ову муку издржао разбесне цара и он нареди да одмах доведу Георгија. И још нареди да се сенат окупи у позоришту. Када цар виде Георгије, затражи да принесе боговима жртву. Георгије и овог пута одби цара. Тада Диоклецијан рикну као рањени лав, врло љутито, и нареди да бију Георгија по устима да се једном за сва времена научи покорности, а затим да га бичују. И колико год су тукли Георгија, његово лице је светлило и није се мењало. И овог пута цар нареди да Георгија вежу ланцима и држе у тамници све док не види шта ће да чини са њим, јер има нека неодложна посла.

А народ? Народ поче долазити код Светога у затвор по савет, благослов, излечење. Дани су се низали један за другим, а Георгије је и даље примао људе у затвору. Пошто цар ништа није решавао, сенатори рекоше цару да Георгије из затвора буни народ. Зато саветоваше цара да Георгија још једном приволи да принесе жртву Аполону, а ако то не учини да га убије. Цар се сложи са њима и нареди да се припреми Аполоново идолиште.

Сутрадан кад виде Георгија божански сјајног, понуди му цар пола царства, да заједно царују, али прво да принесе жртву Аполону. Царев предлог Свети не прихвати.

Вест о овом догађају брзо се ширила градом и стиже до саме царице Александре, па дође и она у идолиште. Царица приђе Георгију и клече крај ногу његових, и призна да је хришћанка. Кад цар виде своју жену, како велича мученика, бесан нареди да се и Георгију и Александри одсече глава мачем. Војници и овога пута послушаше цара и поведоше их на губилиште.

Путем су их вукли… А Георгије и Александра су величали Христа. У једном тренутку царицу савлада умор, па седе и са погледом упретим у небо и са молитвом на уснама раздели се од душе, коју Господ прими и однесе у рајске вртове. Кад Свети виде шта се са царицом догоди, радостан крену према губилишту, и завапи ка Господу, да се узда у милост Његову, да ће издржати и последње искушење. Мач је пао и одсекао му главу. Христос душу Георгијеву прими на своје руке, а на главу му спусти златни венац мучеништва, па се затим заједно винуше у простране рајске пољане, где свака мука престаје.

Зато се и ми недостојни данас молимо светом великомученику Георгију, Христовом војнику, да увек над нама бди – како данас и сада, тако и у све векове векова. Амин.

Свети великомученик Георгије има два празника у календару и то:

* Ђурђевдан (Свети великомученик Георгије) који се прославља 6. маја

*Ђурђиц (Пренос моштију Св. великомученика Георгија) који се прославља 16. новембра

Славица Шушњаревић, вероучитељица


Руски анимирани филм

Свети Ђорђе на коњу високу
Од аждаје избави девојку,
На копљу му знаменије крста,
Оружије свето, непобедно,
Тим оружијем аждају порази,
Здраву оцу девојку поврати,
Самог Бога добротом задужи,
Венцем славе Бог му се одужи.

Свети Ђорђе са срцем јуначким,
Све богатство раздаде убогим,
А част светску и славу одбаци
Рад имена Христа Победнога,
Муке прими, муке драговољне,
Тело скруши рад спасења души,
Самог Бога добротом задужи
Венцем славе Бог му се одужи.

Ђорђе свети и победоносни
И сад ходи са копљем крстатим,
Правду брани, неправду кажњава,
Ко га виче с вером и плакањем,
Ко га моли с душевним кајањем,
Ђорђе свети у помоћ му лети.
Ђорђе Бога добротом задужи,
Венцем славе Бог му се одужи.


Георгије, мучениче!
Георгије, победниче!

О смилуј се сада нама,
заштити нас молитвама.
Пред престолом Христа Бога,
нашег Спаса Свемоћнога,
да се муке не страшимо,
да трпљењем победимо!

Георгије, мучениче!
Георгије, победниче!

Кроз муке си победио
и кроз смрт се прославио.
Све си држ’о јевтиније
Од Истине, Георгије,
власт и част си земну дао
уз живог си Христа стао.

Георгије,мучениче!
Георгије, победниче!

Трвен, ломљен страшном муком,
ти би држан Божјом руком.
Те све муке беху лаке
због Божије руке јаке.
Сви се теби поклањамо,
твоје име прослављамо!

Георгије, мучениче!
Георгије, победниче!

Трвен, ломљен страшном муком,
ти би држан ти би држан Божјом руком.
Те све муке беху лаке
због Божије руке јаке.
Сви се теби поклањамо,
твоје име прослављамо!

Георгије, мучениче!
Георгије, победниче!

Ђурђевдан

Задатак

Ако желиш нацртај икону: Ђурђевдана или Ђурђица или Светог Саве или своје Крсне славе. Избор је на теби. Рад можеш сликати и послати свом вероучитељу.

Свети великомучениче Георгије моли Бога за нас. Амин.

До новог сусрета остајте здрави и весели!

Славица Шушњаревић, вероучитељица